Dan pobede

Kakav dan, taj 16. avgust 2008. godine. Prvo Milorad Čavić, a onda i Novak Đoković. Drugu medalju zemlji, a prvu u život, Đoković je proslavio u Olimpijskom selu.

Odmah posle pobede nad Džejmsom Blejkom, naš as je otrčao do srpskih navijača i sportista koji su u tom trenutku već bili van tribina Centralnog terena, a koji su ga bodrili tokom čitavog meča.

"Zdravo Srbijo, evo ti još jedne medalje", pozdravio je Nole okupljene uz gromoglasni apaluz i poljupce.

Đoković je zatim priznao da mu je Čavićeva medalja bila veliki podstrek.

"Kako i da mi ne bude podstrek kad ju je držao odmah pored piletine danas dok smo jeli. Gledam je i mislim na moj meč. Hvala Čaviću što me je obradovao. Jeste bronza, ali mislim da je zlatna kao i njegovo srebro", rekao je Novak.

Novak ne krije da je Olimpijada specijalno takmičenje.

"Ovo je šok za organizam, ali izdržali smo svi. Srećan sam, jer sam obradovao Srbiju na najdirektniji način. Malo sam spavao u poslednjih nekoliko dana, ali sada sam sve zaboravio. Pamtiću sve što mi se ovde desilo dok sam živ", kaže Đoković.

Telefon još nije uzeo u ruke, ali na njemu već stoje propušteni pozivi brata, oca i strica.

"Znam da je cela Srbija bila uz mene i nadam se da sam je obradovao", kaže Novak.

Da li vam je bilo teško da zaboravite onakav poraz od Nadala?

"Mislio sam na to dok nisam video Blejka prekoputa mene. Posle toga sve je zaboravljeno i zanimala me je samo pobeda", otkrio je bronznani srpski olimpijac.